|
ovak... jucer smo isli na izlet s razredom u Slavoniju i sve pet (osim cinjenice da me pol razreda zivcira....). izlet je lose poceo kad sam zakasnivsi skuzila da cu morat sjedit iza moje predrage raske i ostalih profesora,al na kraju se ispostavilo da sam se bas dobro zabavila bez obzira na njih.... naravno- uspjela sam se u prvih pol sata posvadit s nasom dragom prijateljicom zvanom J.J. ... naravno: bapsko sijelo joj je dalo potporu (ukljucujuci i njega)... popizdila sam... i tako mi razgledavamo katedralu u djakovu i tad... ON.... znam da me necete shvatiti,al...kad sam ga vidjela s onim njegovim digitalcem kako slika onu crkvu, kako se po prvi put u zadnjih ne znam kolko zanima za nes osim sporta (i jozica:)..)... ne mogu vam to opisat... nabacio je smile i nes se zezao sa zutim,...i tad sam shvatila da je on isti onaj decko kojeg sam prije samo deset mjeseci voljela.... kada smo se posvadjali patila sam. proplaka sam noci i noci... onda me vec polako pocela hvatat ljutnja i tad sam vidjela da ako sebe uvjerim da je on gad, da se promijenio-da nije onaj decko od prije-da cu ga lakse zaboraviti.... i jesam... do jucer! cinjenica da je on jos onaj isti,samo bez mene pogodila me tamo di najvise boli...ne u medjunozje vec u srce... jos sam ga promatrala i sva ona sjecanja su mi navirala.... voznje biciklom, noci na krovu vrtica, kako mi je uvijek dao svoju trenirku kada mi je bilo hladno, njegovi zagrljaji.. da... njegovi zagrljaji... a sada sve one cure za koje je govorio da su glupace imaju vece pravo na zagrljaj nego ja... o kako mi fale ti zagrljaji! sjela sam u bus i suze su samo potekle... nisam ih mogla suzdrzat,a nisam ni htjela... pokusala sam objasnit matei zasto placem,al nije shvatila...rekla je da ona nikad nije bila tolko zaljubljena u tipa da bi plakala za njim. ja nisam zaljubljena! nisam ga gledala na taj nacin, on mi je bio PRIJATELJ... prijatelj kojeg sam zauvijek izgubila... proslo je par sati i ja sam se smirila.. osjecaj ravnodusnosti se vratio i bilo mi je malo glupo kaj me to toliko pogodilo... ma ustvari i nije jer tih nekoliko minuta tuge nadjacavaju sve ove mjesece hladnokrvnosti- hladnokrvnosti koju osjecam dok i ovo pisem.... koliko god da ON bio gad il glup il meni izgubljen, uvijek cu sve one dobre trenutke s njim cuvati negdje deep down da se ne izgube.... |
|
trebala sam si malo uredit blog, al i ovo kaj pisem ovaj post je vec SF za mene.... nakon danasnjeg razgovora s yvonn sam si razmisljala kaj ja hocu, kaj ja ustvari jesam i skuzila sam da nemam uopce pojma.... stalno se u meni vodi neka borba dobrog i loseg... znam da nisam jedina kojoj je tak,al... nekad su te promjene tolko dramaticne da postaje i meni smijesno i da fakat izgleda da se forsam iako nije tak. u jednom trenutku zelim biti casna sestra i brinut se o nemocnima, a u drugom se vec zamisljam s iglom u veni.. nikako da nadjem neku sredinu... svi od mene ocekuju da budem savrsena... moram bit zgodna, pristojna, bavit se sportom,pametna,ma prava miss perfect... pokoravam se tudjim zeljama i ocekivanjima (dokle ide) zato kaj ne znam sama kaj hocu, al onda mi pukne naroljam se il napusim ko stoka, podrapam hlace i zaradim mjesec dana kazne jer se ne smijem odvojit od zida kak se ne bi skljokala- bas zenstveno... taya naprimjer zivi zivot... ima svoje faze, mijenja ih i kasnije se smije onoj prosloj, al u trenutku kad nesto zeli to i napravi.... prije je izlazila u best u stiklicama i uzivala, sad jedino kaj fura su plisane trenirke i pletenice- nema veze jedno s drugim, al jebiga- cura zivi svoj zivot kak ona zeli... ja to ne mogu... ne zato kaj nemam vremena, love il prestroge starce (iako je sve to istina) vec zato kaj ne znam kaj hocu... imam svojih zelja nekih al su one nespojive, a previse brinem kaj drugi misle da bih se odlucila za jednu... i tako prolazi zivot.... kaj se tice tih drasticnih promjena u mojem razmisljanju- to me pomalo plasi... poznajem sebe i strah me pomalo da jednom skroz ne puknem i sjebem se...u mom krugu frendova takve su stvari normalna pojava... moja vrlina i mana su to kaj sam realna, mozda cak i previse neg kaj bi trebala... jos nes o cem smo razgovarale je tzv.buducnost... tj.nove stvari-promjene... u jednu ruku mi ocajno trebaju i volim ih, uzivam u njima jer ne zelim da mi zivot bude statican,a s druge strane se panicno drzim onog starog, onog kaj poznajem... rekla sam yvonn: ZIVIM ZA BUDUCNOST POKUSAVAJUCI OZIVJETI PROSLOST! jos jedan primjer moje neodlucnosti.... al jebiga, nije tak lose! iskreno, mislim da mi je najbolje radit ono kaj mi se u tom trenutku cini najbolje, a kasnije zalit jer vrijeme prolazi, a moj zivot stoji.... il ipak ne...???? |
| travanj, 2005 | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv